Путешествије у Намастире старог Раса и царске лавре Студеница и Жича

Божијом милошћу и благодаћу Духа Светога обиђосмо многе манастире и задобисмо благодат Духа Светога. У рано мајско јутро испреплетано облацима и сунцем, први између многих беше намастир Сопоћани! Задужбина краља Стефана Уроша I !

Поглед на северну страну манастирског храма!

Величанственост литургије која је већ била у току у време нашег приспећа ни са чим се не може упоредити! Поглед неумитно лута са фреске на фреску и на тренутак (барем у мислима) замишљамо средњовековну Србију. Доба краљева и Благородне лозе Немањића! Јеромонах милосрдним гласом узноси јектенију ".... за благоверни и христољубиви род наш и за Православне Хришћане, да им Господ Бог помогне и да одоле сваком непријатељу и противнику, Господу се помолимо ...." 

 

                                 Фреска на западном зиду намастирског храма!

Након краћег одмора и окрепљења на намастирској тераси, враћамо се у храм где леже мошти многих светитеља, а својом благоуханошћу издвајају се део моштију светих лекара Козме и Дамјана (Врачи) које су пренете из намастира Зочиште на Косову и Метохији, као и део моштију светог ктитора храма Стефана Уроша I ! Облагодаћени силом Светих моштију,пут нас води даље у намастир Црна Река задужбину деспота Ђурађа Бранковића! Путујемо кроз прелепе пределе старог Раса и долазимо до првог искушења на нашем путешествију. Асфалтни пут одваљен са обе стране тј. спран. Пошто је тих дана киша падала као да небо плаче вода је поткопала и однела део пута. Мораћемо даље пешице. Али кажу није далеко 15-так минута хода. Сачекује нас друго искушење успон који би и најбољим спортистима представљао озбиљан кондициони тренинг. Као да није претходно  довољно падала киша се спушта у виду јаког пљуска. У овом тренутку схватам да је Бог пред нас постављао ова искушења не би ли проверио чврстину наше вере. Када смо коначно прошли сва искушења долазимо до самог улаза у намастир и указује нам се прелеп призор намастирског улаза обасјаног јарким сунцем које долази као нека Божији благослов за сав труд. 

Улаз у Намастир Црна Река

 Након краћег одмора и прикупљања осталих поклоника улазимо у сам намастирски храм. Узак мост води право до дрвених врата на коме стоји натпис "Испосница Светог Јоаникија Девичког"

Улаз у у испосницу и намастир

Свети Јоаникије Девички хришћански светитељ родом из Зете по својој љубави према Христу напушта свој дом и одлази у ушчеље Црне Ријеке у тесну пештеру где се по предању пре њега подвизавао у Свети Петар Коришки чије благоухане мошти и данас обасјавају и штите овај намастир и испосницу Светог Јоаникија Девичког. Народно предање нам казује о чуду исцељења које је овај светитељ учинио када је исцелио с'умашедшу кћер деспота Ђурађа Бранковића! Испод кивота са Светим моштима налази се празан простор у који верни народ и многобројни поклоници улазе и на тај начин верује се добијају велику благодат од Светих моштију светитељевих! Након прочитане молитве за здравље,монаси нам отварају кивот и имамо ту благодатну част да можемо целивати директно мошти Светог Петра Коришког!На повратку у аутобус долазимо и до гроба монаха Харитона који је у време бомбардовања Србије 1999. године био сабрат намастира Свети Архангели код Призрена.Његов духовни отац и рашки Епископ у то време дочекује његове мошти са овим речима "Оче Харитоне овде смо те пре пар година примили као искушеника,а сада те примамо као мученика..."  

Мошти оца Харитона

+++++++Уз Божију помоћ наставак ускоро следи+++++++++